Dupli intervju: reprezentativci Jašćur i Kolibar

Prošlog vikenda odigrano je Evropsko prvenstvo B grupe u italijanskom gradiću Linjano Sabiadoro. Reprezentacija Srbije ostvarila je polovičan uspeh, i sa jednom pobedom u meču protiv Švajcaraca, kao i tesnim porazom protiv domaćina Italije pokazala da je američki fudbal u našoj zemlji došao na nivo zemalja u kojima se igra i nekoliko decenija.  Deo celog tog poduhvata, i sa sigurnošću možemo da kažemo i uspeha, ove reprezentativne akcije bili su i igrači našeg kluba, hvatački duet Dejan Jašćur i Miloš Kolibar. Popričali smo sa obojicom o njihovim utiscima sa ovog prvenstva, pripremama, atmosferi u timu…

1. Utisak o kvalifikacionom turniru? Rezultatski pre svega, sa timske i lične strane? Da li ste zadovoljan, šta je moglo bolje?

Dejan: Kvalifikacioni turnir je prošao kako je prošao… Rezlutat tj. brojke na tabli svi znaju, ali to je jedna strana i to ona manja, a lični, i verujem timski doživljaj je veća i jača strana svega toga. Zadovoljan sam, verujem kao i ostatak tima. Zaista smo dali maksimum, i nema za čim da se žali. Pred nama je odličan put ako nastavimo u istom ritmu. Jednu jedinu stvar koju bih napomenuo, u smislu šta je moglo biti bolje je, kolektivna svesnost veličine zadatka koji je bio pred nama, to sam i sam naknadno shvatio.

Miloš: Zadovoljan sam, ostvaren je uspeh. Pokazali smo da fudbal u Srbiji napreduje, da se dobro radi i da smo već sada rame uz rame sa elitom ovog sporta na Starom kontinentu. Ostaje žal, ne za zlatom, već za produžetkom kvalifikacionog ciklusa i novim okupljanjima reprezentacije. Ne boli toliko sam poraz od Italijana koliko izgubljena prilika da se 2018. nađemo na završnom turniru.

2. Šta misliš, koje su sitnice, prednosti Italijana koje su odnele prevagu na njihovu stranu?

Dejan: Prvo i najlogičnije mi pada na pamet domaći teren, mada možda grešim… Ali i definitivno činjenica da oni fudbal igraju mnogo duže nego mi ovde. Malo ozbiljnije i opreznije su ušli u meč, uz par naših krucijalnih grešaka i nekoliko neiskorišćenih, “lakih“ prilika brzo su pretočili u vođstvo. Nas napad je relativno kasno krenuo u ozbiljno osvajanje terena, plus par njihovih, narodski receno NFL situacija. Sve su to sitnice koje su uticale na krajnji ishod.

Miloš: Sportska sreća! Bila je na njihovoj strani tog dana.

14287757_1060918400682505_177789489_n
3.  Kako je izgledala organizacija gameday-a na ovako jednom takmičenju, i koliko su utakmice naše lige daleko od tog nivoa?

Dejan: U stadion se ne može ući bez pasoša i legitimacije, pa ni da si Pejton Mening, i to je ujedno i facecheck. Prvi utisak je taj da je to stadion za američki fudbal, ne fudbalski teren sa žutim dugačkim stativama.
Samim tim da je postojao live stream prenos, visokog kvaliteta pokazuje koja je ozbiljnost u pitanju. Fotografa je bilo u izobilju i svu su obeleženi i akreditovani. Ono što još nigde nisam video od pomoćnog ljudstva na terenu (pored svih sudija, držača lanaca, i ,,ball-boyeva”) to su oficijalni statističari, od kojih po završetku svake akcije jedan zabeleži igrača, a drugi radio vezom javi koju radnju je odradio tokom akcije! Radio veza (slušalice) još jedna od pomoćnih sredstava koju su posedovali samo italijanski treneri.

Miloš: Organizaciono ne zaostajemo puno. Infrastrukturno…to je već druga priča.

4. Maltene svi su isticali odličnu atmosferu u reprezentaciji, da li je stvarno bilo tako i šta je to što je promenjeno u odnosu na ranija okupljanja što je dovelo do odlične atmosfere? Koliko je stručni štab doprineo dobroj atmosferi?

Dejan: Verujem da je to bilo isključivo zbog toga što je u timu vladala izuzetno prijateljska/opuštena atmosfera. A verovatno ni ljudi iz staff-a nisu hteli da stavljaju isuviše velik pritisak na nas. Veliki broj ljudi koji više godina igra za nacionalni tim, višegodišnja poznanstva, što van terena, a i na terenu doprinela su svemu tome. Uz kvalitetne i iskusne strane trenere na čelu sa Dag Etkinsom to je samo još više došlo do izražaja.

Miloš: Jeste, atmosfera je bila fenomenalna. Napokon smo bili kompaktna celina. Da li je do toga doveo način na koji su igrači selektovani, sastav stručnog staba, sistem po kom smo se pripremali ili smo svi jednostavno igrački sazreli, prevazišli podatak ko dolazi iz kog kluba i pustili da nas ujedini zajednički cilj, to sada već nije ni bitno. Bitno je da smo disali kao jedan.

5. Ove godine je u stručnom štabu bio veliki broj Amerikanaca. Koliko rad sa njima znači i povećava kvalitet? Ko od trenera je ostavio najjači utisak na tebe i s kim bi voleo ponovo da sarađuješ?

Dejan: Definitivno DB coach Malik Džekson. Čovek specijalne energije, ima tako iskren i jedinstven pristup svemu da prosto poželiš biti DB 🙂 Model trenera kakav je potreban svakom klubu. A kad pričamo o kvalitetu rada, verujem da se već vidi na svima nama, a i da će se to pokazati i dokazati u sezonama koje slede. Džoš Hepner dugo godina u Srbiji, čovek koji priča mix srpskog i engleskog, šta reći sem da je njegov igrač bio MVP u polufinalu. I naravno, čovek bez kog to sve ne bi funkcionisalo kako je funkcionisalo, HC Dag Etkins. Trener sa kojim sam najviše sarađivao i od kog sam najviše ,,pokupio“. Definitivno uneo novine, standarde i podigao sve na viši nivo.

Miloš: Pa, sigurno. To su ljudi koji su u fudbalu čitav svoj život i koji u celu ovu našu amatersku priču unose preko potrebnu dozu profesionalizma. Svakako da je njihovo iskustvo i stručnost uticalo, prvo da svako od nas napreduje individualno, a onda u krajnjoj istanci da budemo bolji i kao tim. Izdvojio bih HC-a Daga Etkinsa zbog njegovog iskustva. “Deda” je prava fudbalska riznica i prvi trener pred kojim sam osetio potrebu da mu na pitanja i kritike odgovaram sa “Yes Sir”. 😀

14249968_1339427886084513_1640124800438324953_o (1)
Podrška prijateljima iz kluba Legio XIII iz Rima u njihovoj akciji #StopBullying

6. Ko je u timu bio najozbiljniji a ko zadužen za atmosferu u ekipi? Ko je najveći ‘radnik’ na terenu?

Dejan: Teško je reći. Ljudi se promene kad su na terenu pod opremom, fokusiraju se na druge stvari. Možda su kapiteni držali taj ozbiljan stav. A što se tiče atmosfere, tu svako ima udela, funkcioniše kao lančana reakcija, tako i treba…valjda!? 🙂 Za najradnike, ako baš moram da izdvojim, a smatram da su svi takvi, zato smo i tu, onda su to momci koji igraju u inostranstvu.

Miloš: Niko se ni na koji način nije izdvajao. Naravno, niko nije ni propuštao priliku da zbije šalu kad je istoj tu bilo mesta, ali smo isto tako svi bili ozbiljni i vredno radili kad su situacije i treneri to od nas zahtevali. Kao najveće radnike na terenu, izdvojio bih momke koji sačinjavaju ofanzivnu i defanzivnu liniju. Igrače koji su zaduženi za najmanje atraktivne poslove na terenu, ali koji su motorna snaga napada i odbrane i bez kojih ekipa, i sama igra generalno, ne bi mogla da funkcioniše.

7. Vaš zaključak celog ovog iskustva? Da li bi još nešto posebno dodao, naglasio?

Dejan: Za kraj, neizmerna zahvalnost svim ljudima koji su davali podršku, pratili, delili/širili vesti i to i dalje rade. Neka nastave širenje svesnosti o postojanju ovog sporta pre svega, i da pritom skinemo pojedinim ljudima (roditeljima) povez sa očiju i da shvate da ovo sve ipak ima smisla. Barem nama ima!

Miloš: Sveukupan utisak je pozitivan. Napredujemo. Bogatiji smo za još jedno iskustvo i siguran sam da nas nova dostignuća i veliki uspesi tek očekuju.

Ovu priliku bi iskoristili i da se još jednom zahvalimo svim igračima koji su sve nas, uključene u pokret američkog fudbala u Srbiji, na jedan sjajan način predstavili i postigli, bez pogovora, veliki uspeh za ovaj mlad sport u našoj zemlji. A posebna zahvalnost Dejanu i Milošu koji su kao predstavnici našeg kluba učestvovali na ovom takmičenju i pokazali da se kvalitetan rad u našem klubu isplaćuje, a verujemo i da će se sa iskustvom koje su stekli, podići na još viši nivo. Treba napomenuti da su i članovi reprezentacije, Mitrovčani, Nikola Anđelković i Dalibor Mihaljević svoje prve korake u američkom fudbalu napravili upravo u našem klubu.

Do nekog novog takmičenja, i novih razgovora za Legionarima reprezentativcima!

U međuvremenu, ispratite akcije, utakmice i rezultate našeg kluba, jer uskoro počinju jesenja takmičenja, odnosno juniorski tim, kao i ženski seniorski fleg tim.